Prema Zakonu o naknadama za korišćenja javnih dobara (Član 140), proizvodi za koje se vodi evidencija i izrađuje izveštaj o posebnim tokovima otpada su:

1) gume

2) baterije i akumulatori

3) mineralna i sintetička ulja, osim baznih mineralnih i sintetičkih ulja koja se koriste kao sirovina u proizvodnji novog proizvoda i maziva i ulja koja se ne mogu sakupiti radi tretmana;

4) električni i elektronski proizvodi čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih polja,

5) Vozilo kategorije M1 ili N1, motorno vozilo sa tri točka, osim motornih tricikala (kategorija L5 – teški tricikl)

6) Lekovi koji posle isteklog roka ostaju u posedu i sakupljaju se od građana

Obveznici plaćanja naknade za posebne tokove otpada su u obavezi da Agenciji za zaštitu životne sredine, godišnji izveštaj o posebnim tokovima otpada dostave do 15. marta tekuće godine za prethodnu godinu. (LINK)

Plan upravljanja otpadom predstavlja strateški dokument koji definiše ciljeve, mere i aktivnosti za efikasno upravljanje otpadom širom zemlje. Ovaj plan obuhvata strategije za smanjenje količine otpada koji se generiše, povećanje recikliranja i ponovne upotrebe otpada, unapređenje tretmana otpada i odlaganje otpada na odgovarajući način.
Uključivanjem savremenih tehnologija i praksi u upravljanje otpadom, plan može doprineti smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Takođe, plan upravljanja otpadom treba da bude usklađen sa nacionalnim i evropskim propisima i normama kako bi se osigurala transparentnost i odgovornost u procesu upravljanja otpadom.
Ova vrsta plana takođe može da sadrži i ciljeve za edukaciju i podizanje svesti građana o značaju pravilnog upravljanja otpadom, kao i merama za promovisanje odgovornog ponašanja u vezi sa otpadom na svim nivoima društva. Kroz implementaciju i praćenje plana upravljanja otpadom, može se postići dugoročno održivo rešenje za upravljanje otpadom u zemlji.

Za posredno zagađenje voda, taksa se  obračunava na osnovu uticaja industrijskih procesa na kvalitet vode. Organizacije ili industrijski subjekti obično plaćaju takse za posredno zagađenje voda kako bi kompenzovali negativne uticaje na životnu sredinu.

Taksa za posredno zagađenje voda za uvoznike deterdženata ili veštačkih đubriva obično se obračunava na osnovu količine fosfora i azota koji se ispušta u vode. Fosfor i azot su ključni nutrienti koji mogu izazvati eutrofikaciju voda ako se ispuštaju u prevelikim količinama.
Uvoznici deterdženata ili veštačkih đubriva obično moraju platiti takse za posredno zagađenje voda kako bi kompenzovali negativne uticaje ovih proizvoda na kvalitet vode. Takse se često obračunavaju na osnovu procenjenih količina fosfora i azota koji će se ispuštati u vode kao rezultat korišćenja ovih proizvoda.

Upitnik „OT-S“ se odnosi na Istraživanje o stvorenom otpadu u Srbiji. Ovo istraživanje se fokusira na prikupljanje podataka o vrstama, količinama i karakteristikama otpada koji se generiše u različitim sektorima, industrijskim postrojenjima, domaćinstvima i drugim izvorima. Cilj je da se bolje razume problematika otpada i da se identifikuju prioritetne oblasti za intervenciju radi smanjenja, reciklaže ili adekvatnog tretmana otpada radi zaštite životne sredine. Ovakvo istraživanje može biti osnova za razvoj politika i programa upravljanja otpadom.